Misao nastala ličnim shvatanjem kroz različite događaje, lične ili tuđe - zašto dolazi do nerazumevanja (nesporazuma) između muškaraca i žena.
Kao da govorimo različitim jezicima.
Mi, žene komplikujemo stvari, takve smo.
Većina muškaraca neke bitne stvari ne gleda na taj način (kao bitne) i zato dolazi do sukoba mišljenja, nesporazuma, nerazumevanja. Ova moja misao je samo jedan primer od toliko mnogo njih... Svako od nas bi trebao da poradi prvo na sebi, da sagleda svoje postupke objektivno, pa da pokuša da reši nesporazum sa svojom dragom osobom - mirnim putem, staloženo, kroz priču, otvoreno.
Mnogi pokušavaju da idu "Putem kojim se češće ide" koji je varan i čini se lako prohodnim, lakim (ali nije i vodi u ćorsokak) nerazmišljajuci o posledicama svojih postupaka.
O čemu li pišem?
Prevari. Da...
Šta time čovek postiže? Ništa dobro.
Beži od problema, zapada u još veći problem. Laže osobu koju voli, a prvenstveno laže sebe, a možda laganje pređe i u naviku. E, tu su posledice po čoveka katastrofalne!
Svakako, vremenom zapada u još gore stanje.
I sami znate po tuđim ili Vašim iskustvima kako se sve to završi.
A kada izgubimo dragu osobu - tek tada vidimo vrednost njenu i onoga što smo sa njom imali.
Ako ne možete više biti pored "drage" osobe iz bilo kog razloga, recite joj, iskreno.
Boli, ali je najlakše.
Tada ne kradete dane ni sebi niti toj osobi.
Svako ide svojim putem, rasterećen, naučen novom lekcijom o ljubavi.
To je život... Idemo dalje, ali iskreno!
Time ćemo bolje jedni druge shvatiti. Bar da pokušamo. Ništa nas ne košta, sem manjeg trošenja živaca i shvatanja da je sve ustvari jednostavnije i lako rešivo.
Problem je u NAMA, muskarcima, ženama, komunikaciji.
Bilo, jeste, biće!
Svakako, muškarci su muškarci, žene su žene i UVEK će dolaziti do nesporazuma, ali bar na greškama svojim, tuđim da naučimo...
Koliko je to nekad bolno, toliko je i slatko :-)
Volite se, uživajte u momentima, jer kao što sam napisala u jednom od mojih ranijih postova - momenti se jedino pamte, a čovek nije živ samo kada je postojan na ovozemaljskom svetu, već i kada voli!
Tada se itekako oseća živim!
Predivnog li osećaja, zar ne? :-)
I ne zaboravite - (za)volite SEBE kako bi Vas drugi voleli i što je najbitnije - (za)volite ŽIVOT i sve sto život čini!
Kao da govorimo različitim jezicima.
Mi, žene komplikujemo stvari, takve smo.
Većina muškaraca neke bitne stvari ne gleda na taj način (kao bitne) i zato dolazi do sukoba mišljenja, nesporazuma, nerazumevanja. Ova moja misao je samo jedan primer od toliko mnogo njih... Svako od nas bi trebao da poradi prvo na sebi, da sagleda svoje postupke objektivno, pa da pokuša da reši nesporazum sa svojom dragom osobom - mirnim putem, staloženo, kroz priču, otvoreno.
Mnogi pokušavaju da idu "Putem kojim se češće ide" koji je varan i čini se lako prohodnim, lakim (ali nije i vodi u ćorsokak) nerazmišljajuci o posledicama svojih postupaka.
O čemu li pišem?
Prevari. Da...
Šta time čovek postiže? Ništa dobro.
Beži od problema, zapada u još veći problem. Laže osobu koju voli, a prvenstveno laže sebe, a možda laganje pređe i u naviku. E, tu su posledice po čoveka katastrofalne!
Svakako, vremenom zapada u još gore stanje.
I sami znate po tuđim ili Vašim iskustvima kako se sve to završi.
A kada izgubimo dragu osobu - tek tada vidimo vrednost njenu i onoga što smo sa njom imali.
Ako ne možete više biti pored "drage" osobe iz bilo kog razloga, recite joj, iskreno.
Boli, ali je najlakše.
Tada ne kradete dane ni sebi niti toj osobi.
Svako ide svojim putem, rasterećen, naučen novom lekcijom o ljubavi.
To je život... Idemo dalje, ali iskreno!
Time ćemo bolje jedni druge shvatiti. Bar da pokušamo. Ništa nas ne košta, sem manjeg trošenja živaca i shvatanja da je sve ustvari jednostavnije i lako rešivo.
Problem je u NAMA, muskarcima, ženama, komunikaciji.
Bilo, jeste, biće!
Svakako, muškarci su muškarci, žene su žene i UVEK će dolaziti do nesporazuma, ali bar na greškama svojim, tuđim da naučimo...
Koliko je to nekad bolno, toliko je i slatko :-)
Volite se, uživajte u momentima, jer kao što sam napisala u jednom od mojih ranijih postova - momenti se jedino pamte, a čovek nije živ samo kada je postojan na ovozemaljskom svetu, već i kada voli!
Tada se itekako oseća živim!
Predivnog li osećaja, zar ne? :-)
I ne zaboravite - (za)volite SEBE kako bi Vas drugi voleli i što je najbitnije - (za)volite ŽIVOT i sve sto život čini!
Нема коментара:
Постави коментар