Ovo sam napisala kada sam imala 18 godina...
U željama davnim, koje ostadoše samo želje, ti dani odoše, ispariše i život ih odnese daleko niz reku, polako u sve dalju i dalju prošlost.
Dani prolaze...
Svako je imao, ima, imaće svoje želje. Ide ka ostvarenju tih želja. Svako na svoj osoben način.
Neko je uspešan u tome, neko ne - da ih ostvari i oseti ličnu sreću i uspeh!
Životne oklnosti često nas navode na to da ne trebamo usmeravati svoju dragocenu, a iscrpnu energiju na stvari koje ne možemo promeniti, već prvobitno dobro porazmisliti o kakvoj se to želji radi i da li je ona u našim rukama, da li smo spremni da je ostvarimo ili ne, ali svakako - da verujemo u sebe!
Ako je neispunjenje već sudbinom dato, onda se ne vredi truditi, već prihvatiti to kako je i nastaviti dalje, napred sa usmerenim pogledom ka uspehu i postavljenom cilju.
Sve što nam život donese, kako bilo dobro, tako i loše, trebamo prihvatiti kao lekciju - životna škola koja se uči ceo život.
Ne ponavljati greške, prihvatati savete od dobrih i kvalitetnih ljudi.
Voleti sebe prvo - kako bi nas i drugi voleli.
Raditi na sebi iz dana u dan!
Učiti nove stvari!
Upijati sve što nam život pruža!
Uvek misliti POZITIVNO!
Shvatiti da kraj nekoga - nečega nije kraj. Kako ni svemir nema početak niti kraj, tako ništa na ovom svetu nema svoj kraj već povezanost!
Prihvatiti Gospoda kao prijatelja koji nije samo na nebu, već tu, uz nas UVEK i koji nas UVEK čuva!
Uvek razumeti i neke Njegove “odluke” jer vremenom se shvati da je ON uvek u pravu!
Živeti sa istinom i u realnosti!
Beg od realnosti je kao beg od samoga sebe, a znate dobro da čovek od sebe ne može pobeći - samo “potonuti!”
Izbegavati loše ljude, okruženja.
Čim osetite negativnost, a ne nosite to u sebi, pobegnite od toga i tražite pravi put, a Gospod će Vam pomoći u tome i svemu pozitivnom što radite.
Sadašnjost - misli ka njoj trebaju biti usmerene radi bolje budućnosti!
‘Pak, svaku bol, patnju, gubitak koji osetite - odmah osobi od poverenja recite ili na papir zapišite to što osećate. Ispraznnite svoju dušu. Ne držite to u sebi.
A želje, ostaće i dalje želje ako su krupne ma u kom vremenskom periodu da su ntale, jer uvek je slađe sve ono čega nema...
Dakle, ostaće duboko u nama i ponekad dok razmišljamo o životu, kada manje radimo(time i više razmišljamo o nekim životnim stvarima), pojaviće nam se misao o toj neispunjenoj želji i mnoštvo pitanja - zašto, kako itd...
Tada krenite u akciju i radite nešto!
Kao što sam i napisala - svako je imao svoju želju, ima je, imaće je - to je deo života , deo nas.
Moj savet je da prvo svako dobro porazmisli o svojoj želji i ako se dvoumi oko nje - da li da se usmeri ka ostvarenju te želje ili ne, neka porazmisli još nekoliko puta: "Da li da to i to uradim ili ne kako bi mi se data želja ispunila?"
Ali ništa brzo, ništa na silu!
PS: I pazite ŠTA želite, jer kako kažu - TO vam se može i ispuniti.
Нема коментара:
Постави коментар