Najlakši izlaz iz problema obično je odustajanje i izbegavanje bavljenjem problemom.
Skloni smo da odložimo neprijatne zadatke i obaveze za sutra, a kada sutra dođe, opet ih pomeramo za sutra.
Život bi verovatno bio mnogo lepši kada se ljudi ne bi budili sa problemima koje su od juče preneli za sutra. U osnovi ovakvog ponašanja jeste ideja da je mnogo lakše IZBEĆI suočavanja sa nizom životnih teškoća i odgovornosti, nego preduzeti aktivnosti koje su neophodne da bi se problem rešio ili određena obaveza završila.
Odlaganje obaveza nije jednostavno ponašanje gde mi prosto rešimo da ćemo neku obavezu odložiti za sutra. Ovde se radi o složenom procesu međusobno povezanih percepcija, misli, emocija i aktivnosti koji rezultira pomeranjem ili odlaganjem aktivnosti. Nalazimo se pred započinjanjem neke značajne ili vremenski određene aktivnosti ili zadatka. Izbegavanje suočavanja sa važnim aktivnostima ima za posledicu PREUVELIČAVANJE muka koje te aktivnosti sa sobom nose zbog čega polako razvijamo SUMNJU u svoju sposobonost da ih obavimo u celosti.
Najčešći razlog zašto ljudi odustaju od obavljanja raznih aktivnosti koje su za njih značajne jeste ili zato što im se čine kao dosadne, neprijatne i teške.
U osnovi ovakvog ponašanja koje nosi više štete nego dobiti jeste iracionalno razmišljanje.
Iz sopstvenih pokušaja i neuspeha možemo mnogo više da naučimo nego iz sopstevnog ODUSTAJANJA! Odustajanjem osuđujemo sebe na nezadovoljstvo i život koji se odvija po principu: "Ništa rizikovano - ništa stečeno".
Biranje “lakšeg” puta u smislu izbegavanja i odustajanja dugoročno gledano ispada teži put jer donosi manje zadovoljstva i radosti.
Skloni smo da odložimo neprijatne zadatke i obaveze za sutra, a kada sutra dođe, opet ih pomeramo za sutra.
Život bi verovatno bio mnogo lepši kada se ljudi ne bi budili sa problemima koje su od juče preneli za sutra. U osnovi ovakvog ponašanja jeste ideja da je mnogo lakše IZBEĆI suočavanja sa nizom životnih teškoća i odgovornosti, nego preduzeti aktivnosti koje su neophodne da bi se problem rešio ili određena obaveza završila.
Odlaganje obaveza nije jednostavno ponašanje gde mi prosto rešimo da ćemo neku obavezu odložiti za sutra. Ovde se radi o složenom procesu međusobno povezanih percepcija, misli, emocija i aktivnosti koji rezultira pomeranjem ili odlaganjem aktivnosti. Nalazimo se pred započinjanjem neke značajne ili vremenski određene aktivnosti ili zadatka. Izbegavanje suočavanja sa važnim aktivnostima ima za posledicu PREUVELIČAVANJE muka koje te aktivnosti sa sobom nose zbog čega polako razvijamo SUMNJU u svoju sposobonost da ih obavimo u celosti.
Najčešći razlog zašto ljudi odustaju od obavljanja raznih aktivnosti koje su za njih značajne jeste ili zato što im se čine kao dosadne, neprijatne i teške.
U osnovi ovakvog ponašanja koje nosi više štete nego dobiti jeste iracionalno razmišljanje.
Iz sopstvenih pokušaja i neuspeha možemo mnogo više da naučimo nego iz sopstevnog ODUSTAJANJA! Odustajanjem osuđujemo sebe na nezadovoljstvo i život koji se odvija po principu: "Ništa rizikovano - ništa stečeno".
Biranje “lakšeg” puta u smislu izbegavanja i odustajanja dugoročno gledano ispada teži put jer donosi manje zadovoljstva i radosti.
Нема коментара:
Постави коментар