Dinamičan tempo života ostavlja nam sve manje prostora za neka lična zadovoljstva, druženje sa porodicom, decom i prijateljima.
Veliki broj osoba zbog posla i drugih provode jako malo vremena sa najbližima.
Mnogi srećan i ispunjen život povezuju sa uspehom na poslovnom planu, pa žrtvuju dosta toga ne bi li ostvarili svoj cilj. Sa druge strane najviše trpi porodica, odnosno deca kojoj se ne može nadoknaditi vreme koje nisu proveli sa roditeljima. A tek nedostatak vremena za neko lično zadovoljstvo - čitanje knjige, odlazak u bioskop, pozorište, druženje sa prijateljima...
Zato je za mnoge najveći izazov da u savremenom društvu pronađu životni balans, što nije nimalo lako, posebno i zbog pritiska recesije.
Doživljaj sreće i ispunjenosti određen je ciljevima ka kojima stremimo. Ukoliko nam je cilj da se ostvarimo u emotivnom i poslovnom smislu, onda ćemo sreću osećati onda kada se profesionalno razvijamo u onom smeru u kom smo to zamislili i kada sa lakoćom uspostavljamo emotivne odnose sa ljudima koji nam se dopadaju.
Verujem da bi se univerzalni koncept sreće mogao svesti na formulu koju je svojevremeno Frojd ponudio da se istinska psihička dobrobit čoveka očitava u njegovoj sposobnosti da voli i da radi.
Ljudi teže da sa drugima uspostave odnose koji se zasnivaju na ljubavi i privrženosti.
U prilog tome govore i brojna istraživanja koja ukazuju na značajnu vezu između mentalnog zdravlja i doživljaja ljubavi i prihvaćenosti od nama važnih osoba.
Nezadovoljenje ove potrebe ima značajne NEGATIVNE posledice po samu ličnost i dovodi do frustriranosti, neispunjenosti i tuge.
Sa druge strane, želja za ostvarenjem na profesionalnom planu proizilazi iz potrebe svakog čoveka za poštovanjem i samopoštovanjem.
Ove potrebe podstiču ga da bude kompetentan u stvarima kojima se bavi, da bude jak, nezavisan i da veruje u sebe.
E sad, pitanje je: “Da li je moguće dobro balansirati između posla i privatnog života i biti zadovoljan i na jednom i na drugom polju?” Ne, nije lako biti posvećen roditelj i partner i ujedno održavati zadovoljavajući nivo društvenog života nakon puno sati rada, brojnih sastanaka i nužnih stresova koji ispunjavaju naš dan. Ipak, da li ćemo dozvoliti da posao nosimo sa sobom kući zavisi od načina na koji sagledavamo svoj život i stvari koje nam se dešavaju.
Kada na svakodnevne stresove gledamo kao na nešto što je očekivano i sa čim imamo kapacitete da se nosimo, nećemo dozvoliti da oni oboje i naš privatni aspekt funkcionisanja.
Međutim, ako verujemo da to što nam se desava ne možemo da podnesemo, veći deo dana provešćemo užasavajući se nad tim lošim stvarima.
Ukoliko PRIHVATIMO ono što ne možemo da promenimo, a NASTOJIMO da promenimo ono što nas ometa i na šta MOŽEMO da utičemo, probleme ćemo efikasno rešavati.
Vera u sposobnosti da se nosimo sa životnim nedaćama i spremnost da probleme rešavamo umesto da ih guramo “pod tepih”, ključni su u uspešnom balansiranju između posla i privatnog života.
Šta najviše narušava životni balans? Po meni, najviše ga narušavaju odlaganje rešavanja problema i obaveza, izbegavanje suočavanja sa ljudima koji narušavaju naša PRAVA, prećutkivanje onoga što nas muči, nezdrave životne navike kao što su PRETERANO konzumiranje hrane ili alkohola, pušenje, itd.
Iako kratkoročno gledano, ove strategije pomažu da automatski smanjimo napetost izbegavajući suočavanje sa problemom, dugoročno - one slabe naše kapacitete da se na adekvatan način uhvatimo u koštac sa onim što nas MUČI.
Prvobitno mali problemi na kraju postaju veliki, ne znamo sa koje strane da im priđemo kako bi ih rešili. Iscrpljeni brigom oko toga kako ćemo izaći na kraj sa njima oni počinju da NARUŠAVAJU našu psihičku dobrobit!
Osoba nezdovoljna poslom najčešće svoje raspoloženje unosi i u kuću, dok oni sa porodičnim problemima uglavnom nisu dovoljno efikasni na poslu.
Šta treba uraditi kako bi bili uspešni i u karijeri i uspešno vodili svoje privatne živote?
Recimo, jedan od ključnih razloga zašto dozvoljavamo da nezadovoljstvo poslom oboji naš porodicni život jeste nemogućnost da se isključimo i ostavimo posao NA poslu!
Opsesivna briga oko potencijalnih negativnih ishoda na poslu zajedno sa nama odlazi kući, sa njom se budimo i odlazimo na posao.
Jednostavna strategija koja nam može pomoći da probleme na poslu ostavimo tamo gde im je mesto jeste da na kraju radnog dana ZAPIŠEMO sve što smo tog dana uspešno uradili kao i ono što nismo! Na taj način, umesto nejasnih negativnih ishoda koje zamišljamo u glavi imamo jasnu sliku problema.
Ona čuvena recenica “O tome ću misliti sutra” ponekad zaista može da pomogne jer uviđamo da se problem neće rešiti brigom, koja nas nas iscrpljuje i smanjuje našu snagu, već AKTIVNIM traganjem za rešenjem! Kada se radi o porodičnim problemima, važno je rešavati ih na vreme i komunicirati umesto prećutkivati ono što nas muči. Jedino otvorenom komunikacijom možemo postići da se privatni problemi ne gomilaju i ne remete našu efikasnost na poslu.
Pored prihvatanja novih zadataka u poslovnom svetu MODERNA žena je zadržala i one tradicionalne uloge da bude majka, domaćica, supruga, ćerka…
Kako iz ove perspektive postaviti prioritete, kako upravljati vremenom i sačuvati ga malo i za sebe? Moderna žena često se nalazi u rascepu između različitih životnih uloga koje treba da uskladi. Pokušaj da udovolji očekivanjima u različitim sferama života često je dovode u situaciju da se oseća KRIVOM jer ne provodi dovoljno vremena sa decom, ne stiže da se posveti prijateljima ili suprugu, zbog čega je rasejana i na poslu.
Prioritete treba da postavi ona sama u skladu sa onim što smatra najbitnijim. Važno je da bude fleksibilna, odnosno da ne bude STROGA prema sebi, jer će se često naći u situaciji da neki aspekt njenog života trpi! Ponekad je teško sve postići, ali je još teže kada krivimo sebe i etiketiramo se kao “loša majka”, “loša supruga” ili “loš prijatelj”.
Umesto da sebe kinjimo, bolje je da sebi oprostimo onda kada ne uspevamo da budemo “super žena” i da prihvatimo da NISMO svemogući!
Na taj način ćemo biti emocionalno rasterećeni, pa ćemo imati veću snagu da pokušamo da nađemo rešenje.
Veliki broj osoba zbog posla i drugih provode jako malo vremena sa najbližima.
Mnogi srećan i ispunjen život povezuju sa uspehom na poslovnom planu, pa žrtvuju dosta toga ne bi li ostvarili svoj cilj. Sa druge strane najviše trpi porodica, odnosno deca kojoj se ne može nadoknaditi vreme koje nisu proveli sa roditeljima. A tek nedostatak vremena za neko lično zadovoljstvo - čitanje knjige, odlazak u bioskop, pozorište, druženje sa prijateljima...
Zato je za mnoge najveći izazov da u savremenom društvu pronađu životni balans, što nije nimalo lako, posebno i zbog pritiska recesije.
Doživljaj sreće i ispunjenosti određen je ciljevima ka kojima stremimo. Ukoliko nam je cilj da se ostvarimo u emotivnom i poslovnom smislu, onda ćemo sreću osećati onda kada se profesionalno razvijamo u onom smeru u kom smo to zamislili i kada sa lakoćom uspostavljamo emotivne odnose sa ljudima koji nam se dopadaju.
Verujem da bi se univerzalni koncept sreće mogao svesti na formulu koju je svojevremeno Frojd ponudio da se istinska psihička dobrobit čoveka očitava u njegovoj sposobnosti da voli i da radi.
Ljudi teže da sa drugima uspostave odnose koji se zasnivaju na ljubavi i privrženosti.
U prilog tome govore i brojna istraživanja koja ukazuju na značajnu vezu između mentalnog zdravlja i doživljaja ljubavi i prihvaćenosti od nama važnih osoba.
Nezadovoljenje ove potrebe ima značajne NEGATIVNE posledice po samu ličnost i dovodi do frustriranosti, neispunjenosti i tuge.
Sa druge strane, želja za ostvarenjem na profesionalnom planu proizilazi iz potrebe svakog čoveka za poštovanjem i samopoštovanjem.
Ove potrebe podstiču ga da bude kompetentan u stvarima kojima se bavi, da bude jak, nezavisan i da veruje u sebe.
E sad, pitanje je: “Da li je moguće dobro balansirati između posla i privatnog života i biti zadovoljan i na jednom i na drugom polju?” Ne, nije lako biti posvećen roditelj i partner i ujedno održavati zadovoljavajući nivo društvenog života nakon puno sati rada, brojnih sastanaka i nužnih stresova koji ispunjavaju naš dan. Ipak, da li ćemo dozvoliti da posao nosimo sa sobom kući zavisi od načina na koji sagledavamo svoj život i stvari koje nam se dešavaju.
Kada na svakodnevne stresove gledamo kao na nešto što je očekivano i sa čim imamo kapacitete da se nosimo, nećemo dozvoliti da oni oboje i naš privatni aspekt funkcionisanja.
Međutim, ako verujemo da to što nam se desava ne možemo da podnesemo, veći deo dana provešćemo užasavajući se nad tim lošim stvarima.
Ukoliko PRIHVATIMO ono što ne možemo da promenimo, a NASTOJIMO da promenimo ono što nas ometa i na šta MOŽEMO da utičemo, probleme ćemo efikasno rešavati.
Vera u sposobnosti da se nosimo sa životnim nedaćama i spremnost da probleme rešavamo umesto da ih guramo “pod tepih”, ključni su u uspešnom balansiranju između posla i privatnog života.
Šta najviše narušava životni balans? Po meni, najviše ga narušavaju odlaganje rešavanja problema i obaveza, izbegavanje suočavanja sa ljudima koji narušavaju naša PRAVA, prećutkivanje onoga što nas muči, nezdrave životne navike kao što su PRETERANO konzumiranje hrane ili alkohola, pušenje, itd.
Iako kratkoročno gledano, ove strategije pomažu da automatski smanjimo napetost izbegavajući suočavanje sa problemom, dugoročno - one slabe naše kapacitete da se na adekvatan način uhvatimo u koštac sa onim što nas MUČI.
Prvobitno mali problemi na kraju postaju veliki, ne znamo sa koje strane da im priđemo kako bi ih rešili. Iscrpljeni brigom oko toga kako ćemo izaći na kraj sa njima oni počinju da NARUŠAVAJU našu psihičku dobrobit!
Osoba nezdovoljna poslom najčešće svoje raspoloženje unosi i u kuću, dok oni sa porodičnim problemima uglavnom nisu dovoljno efikasni na poslu.
Šta treba uraditi kako bi bili uspešni i u karijeri i uspešno vodili svoje privatne živote?
Recimo, jedan od ključnih razloga zašto dozvoljavamo da nezadovoljstvo poslom oboji naš porodicni život jeste nemogućnost da se isključimo i ostavimo posao NA poslu!
Opsesivna briga oko potencijalnih negativnih ishoda na poslu zajedno sa nama odlazi kući, sa njom se budimo i odlazimo na posao.
Jednostavna strategija koja nam može pomoći da probleme na poslu ostavimo tamo gde im je mesto jeste da na kraju radnog dana ZAPIŠEMO sve što smo tog dana uspešno uradili kao i ono što nismo! Na taj način, umesto nejasnih negativnih ishoda koje zamišljamo u glavi imamo jasnu sliku problema.
Ona čuvena recenica “O tome ću misliti sutra” ponekad zaista može da pomogne jer uviđamo da se problem neće rešiti brigom, koja nas nas iscrpljuje i smanjuje našu snagu, već AKTIVNIM traganjem za rešenjem! Kada se radi o porodičnim problemima, važno je rešavati ih na vreme i komunicirati umesto prećutkivati ono što nas muči. Jedino otvorenom komunikacijom možemo postići da se privatni problemi ne gomilaju i ne remete našu efikasnost na poslu.
Pored prihvatanja novih zadataka u poslovnom svetu MODERNA žena je zadržala i one tradicionalne uloge da bude majka, domaćica, supruga, ćerka…
Kako iz ove perspektive postaviti prioritete, kako upravljati vremenom i sačuvati ga malo i za sebe? Moderna žena često se nalazi u rascepu između različitih životnih uloga koje treba da uskladi. Pokušaj da udovolji očekivanjima u različitim sferama života često je dovode u situaciju da se oseća KRIVOM jer ne provodi dovoljno vremena sa decom, ne stiže da se posveti prijateljima ili suprugu, zbog čega je rasejana i na poslu.
Prioritete treba da postavi ona sama u skladu sa onim što smatra najbitnijim. Važno je da bude fleksibilna, odnosno da ne bude STROGA prema sebi, jer će se često naći u situaciji da neki aspekt njenog života trpi! Ponekad je teško sve postići, ali je još teže kada krivimo sebe i etiketiramo se kao “loša majka”, “loša supruga” ili “loš prijatelj”.
Umesto da sebe kinjimo, bolje je da sebi oprostimo onda kada ne uspevamo da budemo “super žena” i da prihvatimo da NISMO svemogući!
Na taj način ćemo biti emocionalno rasterećeni, pa ćemo imati veću snagu da pokušamo da nađemo rešenje.
Нема коментара:
Постави коментар