Ovo sam napisala kada sam imala 18 godina i sada sa punih 25 godina direktno sa papira prenosim u digitalnu formu :
Moj posebni prijatelju, hvala Ti što me slušaš. Ti znaš koliko se trudim da opravdam poverenje koje imaš u mene.
Hvala Ti i za moje boravište.
Neka me ni budući posao ni zadovoljstvo nikada na duže vreme ne odvoje od ljubavi koja me vezuje za moga oca, moga brata, moje drage prijatelje.
Nauči me kako da poštenjem, hrabrošću i istajnošću igram igru života.
Pokloni mi nekoliko pravih prijatelja koji će me zaista razumeti, uvek biti tu uz mene zato što to žele, zato što me iskreno vole.
Podari mi srce koje prašta i svest spremnu da putuje i neobeleženim stazama.
Daj mi smisao za humor i malo slobodnog vremena u kome neću ništa raditi.
Pomozi mi da stremim najvišoj zasluženoj nagradi, ali mi ne dozvoli da zaboravim da pružim prijateljsku ruku onima kojima je potrebno ohrabrenje i pomoć.
Obdari me snagom da se snosim sa svim što naiđe, da u potpunosti budem hrabra, da u nedaćama budem postojna, da u ljutnji budem umerena i uvek spremna na promenu sreće.
Osposobi me da se osmehujem, umesto da se mrštim. Da kažem vedru, ljubaznu reč, umesto grube i gorke. Učini da se saosećam sa tuđom tugom i da shvatim da u svačijem životu postoje skrivene nesreće.
Da uvek budem vedra u svemu što radim, ni približno hvalisava, ni sklona omalovažavanju sebe!
Kada sam tužna, neka moju dušu uzdigne misao da bez senke nema ni sunčeve svetlosti!
Sačuvaj moju veru u nesreći. Učini me poniznom u uspehu. Neka u potpunosti ispunim Tvoj zadatak i uradim više i od toga, a kada ga budem završila, zaustavi me, isplati me po Svojoj volji.
Dozvoli mi da iz srca punog ljubavi zahvalno kažem: "Amin".
PS: Čitavsi ovaj moj rukopis, moju misao napisanu pre 7 godina, dosta toga mi je podareno, spada već u moje karakterne osobine, moj način življenja i ophođenja prema ljudima, moga života. Dosta toga nije onako kako sam planirala.
Ljubavi koje sam neizmerno pružala određenim osobama, nisu mi se vratile u istoj meri. Ostala sam neshvaćena od tih ljudi. Kako god bilo, život ide dalje. Bitno je to da nisam izgubila SEBE!
Dragi čitaoče, ovo što je zapisano je zaista pravo i tako se treba ponašati u životu. Kroz sve te molitve preći na delo.
Ne kažu džaba da je misao preteča dela.
Neka ove moje molitve kroz misli tvoje budu preteče TVOJIH dela.
Ako ne nosiš neke od tih datih karatketistika, potrudi se da ih usadiš u sebe, lepše ćeš živeti.
Ovo je moj savet iz srca.
Moj posebni prijatelju, hvala Ti što me slušaš. Ti znaš koliko se trudim da opravdam poverenje koje imaš u mene.
Hvala Ti i za moje boravište.
Neka me ni budući posao ni zadovoljstvo nikada na duže vreme ne odvoje od ljubavi koja me vezuje za moga oca, moga brata, moje drage prijatelje.
Nauči me kako da poštenjem, hrabrošću i istajnošću igram igru života.
Pokloni mi nekoliko pravih prijatelja koji će me zaista razumeti, uvek biti tu uz mene zato što to žele, zato što me iskreno vole.
Podari mi srce koje prašta i svest spremnu da putuje i neobeleženim stazama.
Daj mi smisao za humor i malo slobodnog vremena u kome neću ništa raditi.
Pomozi mi da stremim najvišoj zasluženoj nagradi, ali mi ne dozvoli da zaboravim da pružim prijateljsku ruku onima kojima je potrebno ohrabrenje i pomoć.
Obdari me snagom da se snosim sa svim što naiđe, da u potpunosti budem hrabra, da u nedaćama budem postojna, da u ljutnji budem umerena i uvek spremna na promenu sreće.
Osposobi me da se osmehujem, umesto da se mrštim. Da kažem vedru, ljubaznu reč, umesto grube i gorke. Učini da se saosećam sa tuđom tugom i da shvatim da u svačijem životu postoje skrivene nesreće.
Da uvek budem vedra u svemu što radim, ni približno hvalisava, ni sklona omalovažavanju sebe!
Kada sam tužna, neka moju dušu uzdigne misao da bez senke nema ni sunčeve svetlosti!
Sačuvaj moju veru u nesreći. Učini me poniznom u uspehu. Neka u potpunosti ispunim Tvoj zadatak i uradim više i od toga, a kada ga budem završila, zaustavi me, isplati me po Svojoj volji.
Dozvoli mi da iz srca punog ljubavi zahvalno kažem: "Amin".
PS: Čitavsi ovaj moj rukopis, moju misao napisanu pre 7 godina, dosta toga mi je podareno, spada već u moje karakterne osobine, moj način življenja i ophođenja prema ljudima, moga života. Dosta toga nije onako kako sam planirala.
Ljubavi koje sam neizmerno pružala određenim osobama, nisu mi se vratile u istoj meri. Ostala sam neshvaćena od tih ljudi. Kako god bilo, život ide dalje. Bitno je to da nisam izgubila SEBE!
Dragi čitaoče, ovo što je zapisano je zaista pravo i tako se treba ponašati u životu. Kroz sve te molitve preći na delo.
Ne kažu džaba da je misao preteča dela.
Neka ove moje molitve kroz misli tvoje budu preteče TVOJIH dela.
Ako ne nosiš neke od tih datih karatketistika, potrudi se da ih usadiš u sebe, lepše ćeš živeti.
Ovo je moj savet iz srca.
Нема коментара:
Постави коментар