Kad ljubav pobedi mržnju

Najplemenitije i najdragocenije osećanje podareno čoveku je ljubav.
Nikakvo zlo se ne može izroditi iz iskreno negovane i čiste ljubavi. Ta emocija pleni, stvara i uzdiže nas do dalekih visina, a kako bi drugačije i leteli da nije krila ljubavi? ;-)
Ova lepa emocija ima svoju suprotnost zvanu mržnja(tu reč retko i izgovaram, odvratna mi je).
Nisam niti želim da shvatim šta znači mrzeti.
Kažu da je granica između ljubavi i mržnje tanka i da se u određenom momentu lako prelazi.
Ja ne delim to mišljenje!
Ako nekoga voliš, na pravi način, kako ga tako lako možeš zamrzeti?
Nikakvi postupci, izgovori i razlozi ne mogu opravdati onoga koji mrzi.
Čovek sve nosi u sebi i sa sobom. Zašto uzimati otrov i gorčinu, a toliko je slatkih nektara svuda oko nas?
Svi smo žedni i željni ljubavi.
Treba samo naći izvor, rosu u travi, kapljicu na listu.
Sve što je dobro na ovom svetu dolazi od ljubavi.
Ona je pokretač, ona je vođa, ona uvek zna pravi put.
Mržnja sputava, manipuliše, uništava, gura nas na dno.
Siromaši naš duh, osakaćuje ga, obezvređuje nas kao ličnosti.
Snaga ljubavi razgrađuje kamena srca, ruši granice.
Najlepši stihovi, romani, pesme, bajke su napisane na temu ljubavi.
Ni jedno kvalitetno delo nije zasnovano na temeljima mržnje i zla.
Ako volimo-možemo da stvaramo, da napredujemo, da prevazilazimo, da se borimo i da pobeđujemo. Mržnja je oskudna, suvišna i nepotrebna emocija u našim vrednim i velikim životima.
Zar ćemo svoje postojanje podrediti i usloviti nečim za šta smo sigurni da nije vredno?
Mržnja je do te mere negativna da je teško o njoj i pisati...
Mržnja je bolest koju treba lečiti ljubavlju.