Utešne reči

Ne treba NIKAKO živeti svoj život sa mržnjom u srcu, jer time čovek više povređuje sebe nego ljude na koju je mržnju usmerio. Neke, mnoge ni neće povrediti. Svakako, sa mržnjom u srcu, duši, MISLIMA, čovek se može vrlo lako razboleti!!!
Navući na sebe razne psihičke a i fizičke bolesti (ljudi puni mržnje su skloniji prehladama i jakim oboljenima, no oni koji žive život bez ikakvog osećanja gordosti).

Opraštanje ne znači samo reći: “Ono što si učinio je ok, opraštam ti”.

Opraštanje znači: “Neću dozvoliti da ono što si napravio zauvek naruši MOJU sreću”.

U opraštanju leži odgovor...

Opustiti se, pronaći mir, osloboditi se! 

I zapamtiti da opraštanje nije samo za druge ljude. Ono važi i za nas. 

Potrebno je oprostiti SEBI, nastaviti i pokušati bolje drugi put.

Možemo voleti pogrešnu osobu i tugovati zbog loših stvari, ali bez obzira koliko nam loše ide, jedna stvar je sigurna - greške nam pomažu da pronađemo pravu osobu i prave stvari za nas. Svi mi pravimo greške, imamo svoje borbe i žalimo za nekim stvarima iz prošlosti. Ali nismo mi naše greške, mi nismo naše borbe, mi smo OVDE i SADA i imamo MOĆ oblikovati SVOJ dan i SVOJU budućnost. 
Svaka stvar pa i ona najmanja, koja nam se dogodila u prošlosti nas je pripremala za trenutak koji tek treba doći. Neka taj trenutak bude sad!

Život je prekratak da bismo ga provodili sa nekim ko isisava sreću iz nas. Ako nas neko želi u svom životu, napraviće prostora za nas. Ne trebamo se MI boriti za taj prostor. Nikada ne treba insistirati na nekome ko neprestano umanjuje na bilo koji način našu vrednost.

Kao što i SVI DOBRO znamo, naši prijatelji nisu oni koji su uz nas samo kad smo mi u najboljem izdanju, već oni koji su uz nas kad nam je najteže.

Jedan od najvećih izazova u životu je biti svoj u svetu koji nas pokušava napraviti poput svih ostalih!

Uvek će neko biti lepši, pametniji, mlađi, ali oni nikada neće biti MI. 

Nikako se ne treba menjati kako bi nas ljudi zavoleli. NE!!! 

Treba UVEK biti svoj i PRAVI ljudi će nas voleti.

 

Bez obzira koliko puno ili malo imali, SVAKI dan se treba buditi sa zahvalnošću. 

Tamo negde, neko se očajnički bori za ono što mi uzimamo zdravo za gotovo. 

Umesto da se razmišlja o onome što nam nedostaje, pokušati se setiti svega što imamo, a što drugima nedostaje.

U životu nam dolaze razne stvari koje koje će nas naučiti određenim lekcijama. Ako neprestano mislimo da zaslužujemo bolje i više, onda nikada nećemo naučiti zašto je potrebno i rasti.

Stoga, oprostimo drugima, živimo u svetlosti i istini, sa mirom u duši, toplinom u srcu i život će nam biti mnogo lepši i zdraviji.