Utešne reči

Ne treba NIKAKO živeti svoj život sa mržnjom u srcu, jer time čovek više povređuje sebe nego ljude na koju je mržnju usmerio. Neke, mnoge ni neće povrediti. Svakako, sa mržnjom u srcu, duši, MISLIMA, čovek se može vrlo lako razboleti!!!
Navući na sebe razne psihičke a i fizičke bolesti (ljudi puni mržnje su skloniji prehladama i jakim oboljenima, no oni koji žive život bez ikakvog osećanja gordosti).

Opraštanje ne znači samo reći: “Ono što si učinio je ok, opraštam ti”.

Opraštanje znači: “Neću dozvoliti da ono što si napravio zauvek naruši MOJU sreću”.

U opraštanju leži odgovor...

Opustiti se, pronaći mir, osloboditi se! 

I zapamtiti da opraštanje nije samo za druge ljude. Ono važi i za nas. 

Potrebno je oprostiti SEBI, nastaviti i pokušati bolje drugi put.

Možemo voleti pogrešnu osobu i tugovati zbog loših stvari, ali bez obzira koliko nam loše ide, jedna stvar je sigurna - greške nam pomažu da pronađemo pravu osobu i prave stvari za nas. Svi mi pravimo greške, imamo svoje borbe i žalimo za nekim stvarima iz prošlosti. Ali nismo mi naše greške, mi nismo naše borbe, mi smo OVDE i SADA i imamo MOĆ oblikovati SVOJ dan i SVOJU budućnost. 
Svaka stvar pa i ona najmanja, koja nam se dogodila u prošlosti nas je pripremala za trenutak koji tek treba doći. Neka taj trenutak bude sad!

Život je prekratak da bismo ga provodili sa nekim ko isisava sreću iz nas. Ako nas neko želi u svom životu, napraviće prostora za nas. Ne trebamo se MI boriti za taj prostor. Nikada ne treba insistirati na nekome ko neprestano umanjuje na bilo koji način našu vrednost.

Kao što i SVI DOBRO znamo, naši prijatelji nisu oni koji su uz nas samo kad smo mi u najboljem izdanju, već oni koji su uz nas kad nam je najteže.

Jedan od najvećih izazova u životu je biti svoj u svetu koji nas pokušava napraviti poput svih ostalih!

Uvek će neko biti lepši, pametniji, mlađi, ali oni nikada neće biti MI. 

Nikako se ne treba menjati kako bi nas ljudi zavoleli. NE!!! 

Treba UVEK biti svoj i PRAVI ljudi će nas voleti.

 

Bez obzira koliko puno ili malo imali, SVAKI dan se treba buditi sa zahvalnošću. 

Tamo negde, neko se očajnički bori za ono što mi uzimamo zdravo za gotovo. 

Umesto da se razmišlja o onome što nam nedostaje, pokušati se setiti svega što imamo, a što drugima nedostaje.

U životu nam dolaze razne stvari koje koje će nas naučiti određenim lekcijama. Ako neprestano mislimo da zaslužujemo bolje i više, onda nikada nećemo naučiti zašto je potrebno i rasti.

Stoga, oprostimo drugima, živimo u svetlosti i istini, sa mirom u duši, toplinom u srcu i život će nam biti mnogo lepši i zdraviji. 

MOĆ UMA

Ljudska biča se od ostalih živih bića razlikuju između ostalog što imaju sposobnost razmišljanja.

Mi mislima možemo da se vratimo u prošlost i ponovo preživljavamo neke događaje, a možemo mislima da odemo u budućnost i zamišljamo ishode nekih nama važnih događaja.

Svi mi neprestano zamišljamo nešto, ali uspešni i zadovoljni se od neuspešnih i nezadovoljnih ljudi razlikuju po tome kakve slike zamišljaju.

Neko je sklon da zamišlja sve najgore moguće što može da se desi, i na taj način unapred sebi crpi dragocenu energiju i povećava verovatnoću da će do neprijatnosti zaista i doći i da se u datoj situaciji neće snaći.
Unapred se priprema da doživi razočarenje, neuspeh, strah, tugu.
Neki drugi ljudi, koje najčešće nazivamo optimistima, su skloni da zamišljaju pozitivne ishode događaja, sebe u najboljem izdanju i kako uspevaju da se snađu i izađu na kraj sa svim izazovima koji se nađu pred njima.

Pre bilo kakvog ishoda koji nam sledi, vrlo je bitan dobar mentalni trening!
To nam kazuje koliko je važan mentalni aspekt bilo koje aktivnosti i koliko je moćna priprema u vidu zamišljanja željenog ishoda.

Da skratim...
SAMO OD NAS SAMIH zavisi da li ćemo moć uma koristiti da sebi život olakšamo ili zakomplikujemo.

Svetlost naših dana

Život je najveći i najlepši dar poklonjen čoveku.
On je ponekad surov i nemilosrdan, preliven mrakom zlobe, ali mi ne smemo da dozvolimo da to zauvek ugasi veselo sunce u našem danu.
Svi tragamo za lepšim nebom, za boljim ljudima.
Ako toga ipak nema, ako je sve to samo iluzija - neka nam niko ne kaže...
Neka ćuti i pusti nas da tragamo, da se nadamo i da ta nada nikad ne umre jer šta bi smo bez nje? Kako bi smo dalje posmatrali život, okolnosti i ljude oko nas? Bili bi zatrovani negativnošću, nepoverenjem. Tako se JAKO teško živi jer to je život u tami.

Ja sam oduvek bila ostala sanjar, jer volim da sanjam, da se hranim prelepim mislima koje ne gase sunce i koje me navode na smeh.
Oblikujem sama svoj život, jer na to imam sva prava.
To je najodgovorniji posao koji je zadat svakom čoveku.
Ja sam kao putnik koji ne zna gde su početak i kraj njegovog puta. Zato idem napred i ne stajem.
Stajati na životnom putu može biti opasno, jer problemi uvek vrebaju nas, putnike u mraku ovog društva.
Zato ja ostajem na suncu, na sigurnom putu.
Živim svaki dan punim plućima i čuvam svaki trenutak u sećanju.
Znam da je moj život najvrednija strvar koju imam.
Zato ulepšavam vreme smehom i uživam.

Kakve su nam misli izjutra - takav će nam biti i dan. Sve zaista zavisi samo od nas. Da li ćemo dozvoliti da iko utiče na naše raspolloženje ili ne.
Ja ne dozvoljavam.
Kako srcem pogledam rađanje novog dana, kako mi misli izjutra odmah budu pozitivne, tako mi je i život stoga lepši i lakši.
Nema potrebe za gunđanjem, niti bilo kakvim opterećivanjem.
Zaista nema...

I jedan mali savet:
Ukoliko ste trenutno u nekim problema, te su Vam misli ispunjene brigama, kako rešavate taj problem, često se relaksirajte i radite ono što Vas čini srećnim.
Zaista, nijedan problem nije toliko velik da se ne može rešiti. Mi smo ti koji ga/ih preuveličamo putem svojih misli.
Pozitivno razmišljajte o svemu, kako o sadašnjosti, tako i budućnosti jer putem svojih misli krojimo sami svoj život.

Stoga i dalje mislim da je u životu najbitnije da veselo pozdravimo SVAKI izlazak sunca jednim radosnim usklikom: "Dobro jutro" i da to isto ISKRENO poželimo drugima.
:-)

Real, TRUE Love...

Real, TRUE love is the ONE that kills all the old love, all the memories from the past.

When I met him, at first sight, I felt - he's the one.
Look in his eyes was so deep that I felt something strong...
I did not want to tell him...
Why?
Many people, from my past were superficial, the most of - men.
They are in my past because of that.
I do not need them in my life. They do not exist for me anymore.

After several days of togetherness I read ALL about him, from his eyes, from his hugs...
He did not have to tell me anything.

Now he does not hide his view and everything he says to me, but sometimes it happens that he does not want to speak, because he thinks he will tires me with his problems - so I ask him and I hug him.

TRUE  love at the first sight does not exist, although there is a connection, the secret of relationship between man and woman which connect them and leads to TRUE love.

Every passing day with him is more interesting than the last.
Kisses from each of its bloom.
I see myself in his eyes and I see our future forever...

If you are alone - do not look for love. It will encounter when you least expect it.
If you are in love - treasure every moment with person next to you.

Truth is that we feel the real value of what we had just when we lose it...Sense opens our eyes. We see everything clearly.

So...respect that you have by your side.

 **Love**
**Amore**
 **Amor**
 ♥♥♥♥♥♥♥♥



 

♥*****♥For Someone Special♥*****♥

A tender light caresses my hair, spring brings to us the most beautiful loving days...

What happened yesterday, what tomorrow will bring, we DO NOT care because we are together.
So...
Let's take the most beautiful colours, colours of spring and paint with boundless and veritable love ALL our days of togetherness.

....'Cause you and I, we've born just for us :-)
@->---

Ko sam JA

Ponekad se uvučem u odaje svoje duše i razmišljam duboko, duboko...
Tada isključim sva čula i blagoslovena sam time što sam zdrava!
Drugo ime mi je Dobrota. Drago mi je što sam takva. Ne menjam se!

Ruke su mi skoro uvek tople. Pogled ponekad oštar, ali takav je upućen SAMO onima koji to i zasluže.
Kada se pozdravljam sa nekim, verovatno prvo što i primete su: toplina, srdačnost, mio pogled, iskrenost iz očiju.
Svakako, utisak nakon upoznavanja ume da me zavara. Može i da potraje jer ako jaka ljubav prevlada nakon poznanstva, razum nestaje, ali ispliva na površinu kad-tad. Gde ljubav postoji - tu nema mesta razumu. Razum, ljubav - totalne suprotnosti.

Mnogi koji me poznaju, zapravo me uopšte ne znaju. Otvaram se samo retkima. Bili to pogrešni ili pravi ljudi, nije bitno, JA sam ih izabrala!
Pojedini su pokušali na taj način da manipulišu samnom. Nisu uspeli. Te sam oterala sama ili su sami i otišli jer su uvideli sa kakvom osobom imaju posla i kakve su posledice njihovog ponašanja.

Strah je bio u meni samo kad sam bila mlađa. Tada sam se najviše plašila neispunjenog obećanja meni drage osobe, smrti. Sada se ničeg, nikog ne plašim. Zašto bih?
Osobe koje se plaše nečega, razmišljaju i o tome, a time to i privlače. One koje stalno strahuju od nečega - obole.
Primer:
Pas laje na Vas. Ako mu pokažete da ga se plašite, osetiće to i bićete mu meta za napad. Ako ne - prestaće ili će dalje lajati, ali Vas neće napasti.

UVEK govorim ono što mislim. Zašto? Ne volim laž niti da vrtim ljude oko malog prsta. Neka znaju na čemu su. Odmah!
No, većina ljudi prećuti istinu, a znamo da je to isto kao da su izgovorili laž.
Kažeš šta osećaš i imaš mir u duši. Vrlo jednostavno, a prava blagodet.
No, ako se neko ne slaže samnom, a znam da je sklon svađi, ne ulazim u debatu sa tom osobom.
Ima svoje mišljenje, svoj stav. Ja to poštujem. Stoga neka ona poštuje i moje stavove, mišljenja ili joj više ne pridajem važnost. Time mi samo ukazuje da je svađalica, ne zna šta znači imati kompromis, ne zna razumeti i egoistična je.
Ljudi koji su skloni lažima, postaju patološki lažovi i na kraju ni sami ne razlikuju istinu od laži. To je bolest.

Volim da posmatram ljude. Njihove pokrete, način govora, ponašanje itd.
No, nisam samo pasivni posmatrač koji lovi greške i udara recke. I sama ih pravim, ali sama ih ispravljam - UVEK!
Zašto? Kako bih bila bolji čovek.
Ne takmičim se sa drugima. Nikada ni nisam. Gledam na sebe, svoj rad i takmičim se sa samom sobom. Ne zagledam šta se zbiva iza "tuđih vrata". Gledam na SVOJ život i one koji su u njemu, kojima sam DOPUSTILA da budu deo mog života.

Sitnice me raspamećuju. Oduševljavam se kao dete na male, iskrene znake pažnje. Iste, STALNO pružam.
Svima, sa malom razlikom naravno, jer nisam sa svim ljudima u istom odnosu, što je i normalno...Ako sve ljude voliš, ako te svi vole, tu nešto ne štima.

Ja skoro sve okrenem na smeh. Tačnije, na šalu. Pozitivna sam. Naiđe i tuga što je i normalno. Od krvi i mesa sam, no brzo me i prođe jer rešim taj problem koji me muči - odmah! Ako ne uspem da ga rešim jer mi je životom dat kao neuništiv - posmatram ga drugačije i ne pridajem mu važnost više.

Ranije sam bila baš emotivna i neravnodušna gotovo ni na šta. Sada ne.
Često sam i hladna prema nekim ljudima, pojavama zato što ne zaslužuju moje emocije, bespotrebno razbacivanje moje energije.
Radujem se tuđoj sreći kao svojoj.
Zaboli me kada nekog drugog, DOBRU osobu boli. Bukvalno kao da je to samo moja patnja. Tako se osećam.
To je zato što sam iskrena. Da nisam, bila bih bez osećaja, a za mene bi to bilo ravno moždanoj smrti. Vegetirala bih kao biljka.

Kada volim - dajem se potpuno. No, do ljubavi mi mnogo treba. Takođe isto toliko toj osobi da zasluži moju ljubav!
Ali kada se to desi, ne umem polovično da volim. Nikako!
Takođe, da varam voljenu osobu? Nikako!!!
Jednom u životu, davno sam to uradila i MENE je bolelo. Nisam mogla noćima da spavam, da funkcionišem i rekla sam mu. Varanje ne vodi ničemu dobrom. Ko vara, vara prvo SEBE!

Ne znam da koristim. To je za saprofite. Ja sam ipak evoluirala.
Ja sam srećna kada svoju toplinu mogu da prenesem, da izmamim osmeh, i kada mogu da pomognem.

Sve može da mi se pročita u očima jer sam iskrena, pa su oči ogledalo moje duše, mog trenutnog raspoloženja. Nikada pogled ne krijem. Zašto bih? Ne sramim se onoga ko sam i šta sam.

Kao dete sam želela da budem glumica, kao i većina vas žena. Sada?
Glumica NE želim da budem!
No, za to škola više nije ni potrebna. Sve više i više glumaca oko nas. Osetim ih. Odmah udaljim od sebe!
Nepostojani. Dno dna!
Ima toliko mnogo njih koji vešto glume, lažu, varaju, pa tako i svojim očima.
Najbolji primer za to - političari.

I da za završim svoje misli u kratkim crtama ko sam JA, a istovetno i da pozdravim SVE ljude dobroga srca, koji nose čistotu u duši i cene prave vrednosti u životu.
Za vas, uz vas sam bila, jesam, biću uvek tu! Većina to već i zna ;-)
♥

  

Vaspitanje dece

Predstaviću Vam neka svoja mišljenja, stavove o tome kako treba vaspitavati decu...

Dok je dete malo, dok se igra, pratiti čime je najviše zaokupirano, šta ga to najviše interesuje. Takođe i u adoscelenciji, pubertetu, uvideti njegove talente i usmeravati ga ka njima. Da li je to pevanje, gluma, sviranje, pravljenje nekih projekata, crtanje, sport itd. Nebitno. Dakle, usmeriti ga ka tome jer to je dar koji je dobio od Boga. To je možda njegova buduća profesija. NIKADA ga ne sputavati u tome, a ponaročito u pubertetu ga NE usmeravati nekim drugim putem, putem kojim Vi niste krenuli ili jeste ali niste uspeli, pa želite da proživite taj uspeh kroz Vaše dete. Dete je individua, svoja ličnost. Ima Vaše gene, ali ima SVOJ život.

Kada je dete nestašno, tu je batina. Batina je iz raja izašla. Amin! Ukoliko pustite Vaše dete da radi šta god mu padne na pamet, a Vi mu nežno govorite: " Nemoj tako sine" ne da Vas neće poslušati nego Vas neće ni poštovati, a takođe ni druge ljude. Neće znati da sagleda realno od nerealnog. Šta je dobro, a šta nije.
Takođe, kako sam u prethodnom postu navela, prevelika strogoća takođe NIKAKO nije dobra po dete.
I tu su katastrofalne posledice!

Strogo paziti šta se priča u prisustvu deteta. Dete sve čuje, oseti.
Svađa? Ako mora - van kuće neka bude.
Zbog svih tih svađa, dete najviše pati.
Bolje kvalitetan razvod nego loš brak...

Najproblematičnije doba - pubertet.
Tada uvek trebate otvoreno razgovarati sa svojim detetom.UVEK!
Ako se nešto loše dogodi, a imate prijateljski odnos sa Vašim detetom (koga SAMI stvarate ili ne, kroz Vaše postupke prema njemu) otvoreno će Vam reći šta je loše uradilo. Smireno se postavite prema tome, dajte mu savet, i dajte mu do znanja da UVEK može i TREBA Vama da se obrati kad god zapadne u neku nepriliku ili ga nešto, neko povredi.
Deca u tom periodu su u svojim mislima, drma ih pubertet. Neki su skloniji problemima, neki ne, ali svakako često mnoga zapadnu u loša društva. Tada pomno pratiti šta rade, pričati sa njima prijateljski.
NIKAKO se postavljati kao inspektor.
Razumeti ih.

Živimo teškim u vremenima gde vrlo malo vremena imamo za ono najbitnije - za porodicu.
Ipak, ona nam je najpreča...
Odvojiti SVAKI dan za svoje dete.
Pružati mu ljubav SVAKI DAN.
Ne pružati ljubav deci SAMO putem materijalnih stvari, već im posvećivati potpunu pažnju.
Dete, ma koliko godina imalo oseti kada je voljeno, a kada nije.

Takođe, vrlo bitno! Ne udovoljavati svim prohtevima dece. Naučiti ih strpljenju. Da to nešto, npr. igračku  treba i da zasluže.
Pokazati im koliko je teško zaraditi novac i učiti ih od malena da umeju da cene i poštuju novac.
To se ponajviše odnosi kod dece nekih imućnih roditelja koji dosta greše, pa sve im na tacnu daju.
Deca prolaze razrede sa svim peticama, a nula znanja, pa tako i na fax-u.
To dete će naslediti bogatsvto, a možda i ne.
Svakako, sa tim novcem ne može dugo živeti.
Da se zaposli preko veze?
I to će kratko trajati, jer ne ume da vodi, da radi. Nema znanje.

To su moje misli, moji stavovi.

Svaki roditelj zna šta je najbolje za njegovo dete, pa neka ga tako i vaspitava.