Ljudi koji nam totalno promene život

Duboko verujem da samo jednom u svom životu nađeš ljude koji su u stanju da celi naš svet okrenu naopačke.

Kažemo im stvari koje nikad nismo podelili ni sa jednom dušom i oni upijaju sve što kažemo i zapravo požele da čuju još toga.

Delimo nade u budućnost, snove koji se nikad neće ostvariti, ciljeve koji se nikad nisu ostvarili i brojna razočarenja kojima će nas život počastiti.

Ne možemo izdržati da im ne kažemo kada nam se nešto divno desi, jer znamo da će sa nama podeliti naše uzbuđenje.

Nije ih sramota da plaču sa nama kada smo povređeni ili da se smeju sa nama kada pravimo bu*alu od sebe.

Oni nikad ne povrede naša osećanja niti se zbog njih osećamo manje vrednim, već nas podižu i pokazuju nam stvari o nama koje nas čine posebnim pa čak i prelepim.

Kada su oni u blizini, nema nikad pritiska, zavisti ili takmičenja, već samo tiha smirenost.

Možemo biti ono što jesmo i ne brinuti o tome šta će oni misliti o nama jer nas vole zbog onoga što jesmo.

Stvari koje izgledaju beznačajno većini ljudi kao što je porukica, pesma ili šetnja postaju neprocjenjivo bogatstvo koje se čuvaju u srcima na sigurnom do kraja veka.

Sećanja o našem detinjstvu se vraćaju i osećamo da su tako jasna da nam se čini kako smo ponovo mladi.

Boje izgledaju svetlije i sjajnije.

Iako nije bio česta pojava ili ga uopšte nije bilo, smeh postaje kao deo svakodnevnog života.

Jedan ili dva telefonska poziva tokom dana pomažu nam da preguramo radni dan i uvek nam vrate osmeh na lice.

U njihovom prisustvu ne osećamo potrebu za neprekidnom pričom, već se osećamo zadovoljnim što su u blizini.

Stvari koje nas nikad pre nisu zanimale postaju fascinantne jer znamo da su toliko važne toj osobi koja nam je posebna.

Mislimo o toj osobi u svakoj prilici i u svemu što radimo.

Prisećamo ih se uz proste stvari kao što su bledo plavo nebo, nežan vetar, pa čak i olujni oblak na horizontu.

Otvaramo srce svoje iako znamo da jednog dana može biti slomljeno i u otvaranju srca doživljavamo ljubav i zadovoljstvo koje nikad nismo mislili da je moguće.

Uviđamo da je ranjivost jedini način da svom srcu omogućimo da oseti pravi pritisak koji je toliko stvaran da nas plaši.

Pronalazimo snagu u spoznaji da imamo pravog prijatelja i vjrovatno srodnu dušu koja će nam ostati verna do kraja.

Život nam izgleda potpuno drugačiji, uzbudljiviji i vrijedniji življenja.

Naša jedina nada i sigurnost je u uverenju da su oni deo našeg života.