Svaki put kada se nađemo usred prirode, shvatimo koliko smo mali.
Spoznamo da smo nemoćni pred njenom beskrupuloznom težnjom da "radi
po svome".
Čovek prirodu pokorava i njene lepote konzumira, ali je
ona ipak najlepša kada je netaknuta...
Sa druge strane, lep je i
čovek, i to - najlepši kada je prirodan.
Takođe, i kada je
sjedinjen sa okruženjem u kojem shvata da je mali, što mu pomaže da
se prepusti igri koju prave vetrovi, kiše, flora, fauna...
Ta nepokolebljiva snaga prirode, sa neiscrpnom ljubavlju koju nam svojom lepotom pruža UVEK trebamo da čuvamo i kad god imamo prilike uživamo u njenim blagodetima koje nam neizmerno daje svaki put kada se nađemo u njoj i ispuni naša tela neopisivo pozitivnom energijom.
Stiglo nam je proleće, pa i time lepši dani. Iskoristimo ih na što bolji mogući način - u prirodi i druženju.
Pozdrav od Gage.
:-)
Нема коментара:
Постави коментар