On...

Bio je moj nespokoj
moja nada, moja čežnja
čađ uzavrele krvi
u mojim venama
slana suza u oku
što pasti se neda

Bio je moje sve
moje noći
moji dani
u mojim očima jedino spasenje
u mojim mislima jedini strah
moje odugovlačenje

Dani sekundama prolaziše
oči ga moje zavoleše,
a ne opaziše
da ustvari beše samo jad
da nisam, ne znam kome
sad svoje srce dat'

Lomio mi dušu
kao sekirom grane,
a ja kao Godoa
čekala vedrije dane

Realnost je prevladala
i sve tada nestade
sva moja nadanja...

Da znam i da kad je tu
da ga nema...
Da kada sija sunce
u njemu sunca nema...
Da gde god zakorači
oblacima tamnim prekrije tlo...
Da gde god pogleda
saseče sve uzduž i popreko...


Slike mojih nadanja
ostadoše u njegovoj tami
svetlost mi put obasja
maštu o njegovom postojanju
zauvek odstrani

Da znam sad-gde sam
Da znam sad-ko sam
Da znam sad-kuda

Da i dalje verujem
da ljubav postoji
da i dalje silno srcem želim
da u potpunosti sebe dam
da nekom drugom sreću stvorim