Nova godina - nove odluke!

S prelaskom na novu kalendarsku godinu mnogi se odlučuju na drastične promene životnog stila. Međutim, istraživanja pokazuju da se iste ubrzo zaborave pa do pravih promena nikad i ne dođe...

Psiholozi smatraju da je ključ u pravilnom određivanju ličnih ciljeva ili, u prevodu, u tome da zadatke koje stavljamo pred sebe nazivamo pravim imenom. Na taj način izbeći ćemo večitu zamku da rezultati koje očekujemo budu nerealni.

Zadatak: Postati bolji za druge
Pametan cilj: Težiti onome što usrećuje

Na kraju godine, mnogi ljudi su skloni preispitivanju, ali ako postanemo isuviše samokritični i zacrtamo da u novoj godini moramo postati savršena osoba, znajmo da stmo otišli predaleko. Perfekcionizam vodi frustracijama, a ne sreći. Mnogo je bolje da dobre i loše situacije u kojima se nađemo prihvatimo kao iskustvo iz kojeg možetemo nešto da naučimo. Najvažnije je da shvatimo koji su nam prioriteti i da onda razmislimo da li nas isti usrećuju. Ukoliko svoju energiju usmerimo ka tome, samim tim ćemo postati bolji roditelj, partner, rođak, kolega ili prijatelj.

Zadatak: Pronaći partnera
Pametan cilj: Biti otvoreniji za ljubav

Lista ciljeva često se pogrešno postavlja kao lista želja. Zato treba da se klonimo odluka koje ne zavise samo od nas, a upravo takva je ona koja se odnosi na pronalazak svoje savršene polovine. Umesto da iščekujemo da se partner sam odnekud pojavi, odlučićemo se na češće izlaske sa većim društvom ili obećajmo sebi da ćemo prihvatiti svaku mogućnost za ljubavni sastanak. Ključ ovakve odluke je u tome da dovedemo sebe u situaciju u kojoj ćemo sretati nove ljude. Takođe, psiholozi savetuju da razmislimo kakve kvalitete tražimo kod partnera, jer ukoliko postanemo svesni onoga za čim tragamo u vezi, lakše ćemo privući slične osobe.

Zadatak: Štedeti novac
Pametan cilj: Manje rasipati

Odlučiti štedeti novac bez konkretnog plana, ravno je ideji da se smrša bez plana treninga i korigovane ishrane. Da bi zaista štedeli u sledećoj godini, najpre izračunati svoje troškove. Istraživanja pokazuju da iznenađujući broj ljudi nije svestan ni koliko troši na osnovne stvari poput režija, hrane ili prevoza. Kada se shvati koliki su naši mesečni izdaci vezani za stvari bez kojih se može ( izlasci, grickalice, cigarete, vožnja automobilom...), vrlo je verovatno da ćemo odlučiti da te troškove redukujemo.

Zadatak: Izgubiti višak kilograma
Pametan cilj: Vežbanje tri puta nedeljno

Fitnes stručnjaci i nutricionisti se slažu u jednom - pola bitke sa viškom kilograma je u našoj glavi. Ako osmislite konkretan plan vežbanja, to je već prvi je korak ka uspehu. Međutim, ukoliko je gubitak kilograma deo vaše „novogodišnje rezolucije", vrlo je verovatno da ćete se obeshrabriti jer nećete odmah videti rezultate. Vaš cilj u velikoj borbi sa viškom kilograma treba da bude konkretan plan aktivnosti. Vežbanje i redukovana ishrana biće vaši najverniji saveznici na tom putu, ali znajte da krajnje rezultate svoje odluke ne možete videti već u februaru.

Naučila sam…

Naučila sam da bez obzira na to što mi se desilo, i kako loše to izgleda danas, život će se nastaviti i sutra će biti bolje! 

Naučila sam da možeš puno zaključiti o osobi na način na koji se odnosi na stvari.

Naučila sam da žaljenjem za bliskijom vezom sa svojim roditeljima, gubiš dragoceno vreme, iskoristi ga pre nego što odu iz tvog života.

Naučila sam da stvaranje “načina života” nije isto što i stvaranje “života”.
Naučila sam da ti život ponekad daje i drugu šansu.

Naučila sam da ne treba ići kroz život sa utezima na obe ruke. Moraš biti u mogućnosti odbaciti stvari za sobom.

Naučila sam da kad god odlučim nešto otvorenog srca, obično donosim pravilnu odluku.

Naučila sam da čak i kad patim ne moram biti sama.

Naučila sam da svaki dan moraš ispružiti ruku i taknuti nekoga. Ljudi vole topli zagrljaj, ali i samo prijateljsko tapšanje po ramenu.

Naučila sam da ljudi zaboravljaju ono što si rekao, zaboravljaju ono što si uradio, ali nikad neće zaboraviti kako su se osećali kad si to činio.

Naučila sam da moram još puno toga naučiti.

Smernice za uspeh

Mnogi se pitaju da li postoji univerzalna formula za uspeh, kako u poslu, tako i u životu.
Odgovor se kao i obično krije u nama i svodi se na - DA, postoji.
Dobra stvar je u tome da svi imaju priliku da postanu uspešni, loša da svi ne mogu da budu uspešni bez obzira na sve.
Ključ je u disciplinovanom pridržavanju osnovnim putokazima koji nas mogu odvesti na pravi put.
Onog trenutka kada se toliko izvežba, čovek usvaja naviku koja prerasta u automatsko delovanje.

1. Uvek trebamo da radimo ono što volimo. Ako ne radimo - ne uživamo i tapkamo u mestu.

2.Planirajmo budućnost. Sposobnost formulisanja ciljeva koje želimo ostvariti u kombinaciji sa vizuelizacijom ostvarenih ciljeva u budućnosti su izuzetni pokretači za ostvarenje ciljeva. Trebamo ih iskoristiti.
3.Trebamo sagledati sve opcije i ne donositi ishitrene odlike. Ponekad je bolje ostaviti odluku za kasnije kako bi se problem sagledao iz drugog ugla.

4.Tražiti savet. Mnogi zbog ponosa ili osećaja sramote nikada ne traže savet od iskusnijih.

5. Staviti se u tuđi položaj. Ne očekujmo da će svako da razmišlja na nama blizak način, već pokušajmo da prihvatimo ljude onakvima kakvi zaista jesu.

6. Uvažavajmo različita mišljenja. Kad naučimo da prihvatimo različita mišljenja, tako zapravo prihvatamo čoveka u celini. To drugi uvek poštuju i vrednuju.

7. Poći od činjenica. Nekada je mnogo mudrije odustati od planova ako nisu realno ostvarivi u tom trenutku.

Poštujmo NAŠU VREDNOST!
Ako ne poštujemo sebe, ni drugi neće.

Motivaciona priča o braku

Tog dana  dok sam čekala prijateljicu na arodromu i  imala sam jedno od onih iskustava koje vam promene život. 

Dok sam čekala nju, primetila sam čoveka. U rukama je nosio torbe i kretao se prema meni. Spustio je torbe da pozdravi svoju porodicu, koja ga je nestrpljivo čekala.

Prišao je  svom mlađem sinu (oko šest godina), i čvrsto ga zagrlio. Pogledao  ga je u oči i rekao : "Nedostajao si mi mnogo, tako je dobro videti te! ". Dečak se nasmešio i rekao :"I ti meni , tata ". Isto se desilo isa starijim sinom (oko devet godina), bilo je vrlo emotivno.

Nakon toga otac je rekao, "zdravo, dušo mala".  Bila je to njegova ćerka, još uvek beba. Ona je uzbuđeno gledala u njega svo vreme. Čovek je nežno uzeo ćerkicu , izljubio je svuda po licu, a zatim je privio na grudi. Devojčica je položila svoju glavu na njegovo rame u čistom zadovoljstvu.

Posle nekoliko trenutaka, čovek je pogledao suprugu i rekao "najbolje sam ostavio za kraj" i onda je strasno poljubio. Gledali su jedno drugo, ozareni osmesima. Podsetili su me na mladence.

Odjednom , čuo sam sebe  kako postavljam pitanje :"Vauuu , koliko dugo ste u braku?". 

"Zajedno smo četrnaest godina , a u braku smo dvanaest". 

"Pa onda , da li ste dugo bili otsutni? ". 

On je odgovorio sa osmehom na licu: "dva dana!".

Bila sam zapanjena , jer sam zamišljala da je on otišao za nekoliko nedelja. Ja samo mogu da kažem: "Nadam se da će moj brak i dalje biti strastven posle dvanaest godina ".

Čovek me je pogledao pravo u oči i rekao nešto što mi je promenilo život :

"Ne nadaj se, prijateljice, odluči!" ...

Procena samoga sebe

Svoje postupke svakodnevno procenjujemo - uspoređujemo ono što jesmo i kakvi jesmo s onim što bismo želeli biti i shodno s tim imamo očekivanja od sebe. 
Kao rezultat procena i poređenja je slika koju dobivamo o sebi, koja može biti manje ili više pozitivna ili negativna. Ukoliko imamo negativnu sliku o sebi zbog nekih naših postupaka, to nam kazuje da preispitamo sebe i time ne praveći iste greške budemo bolji ljudi.
Tada dobivamo i pozitivniju sliku o sebi iz dana u dan.
Ukoliko sebe neki vide samo pozitivno - ne sagledavaju sebe u potpunosti i skreno. Oni će teško ili nikako promeniti sebe.
Takođe oni koji sebe realno sagledaju i vide često sebe kao pozitivne osobe - oni su na dobrom putu.

Ljudi koji nam totalno promene život

Duboko verujem da samo jednom u svom životu nađeš ljude koji su u stanju da celi naš svet okrenu naopačke.

Kažemo im stvari koje nikad nismo podelili ni sa jednom dušom i oni upijaju sve što kažemo i zapravo požele da čuju još toga.

Delimo nade u budućnost, snove koji se nikad neće ostvariti, ciljeve koji se nikad nisu ostvarili i brojna razočarenja kojima će nas život počastiti.

Ne možemo izdržati da im ne kažemo kada nam se nešto divno desi, jer znamo da će sa nama podeliti naše uzbuđenje.

Nije ih sramota da plaču sa nama kada smo povređeni ili da se smeju sa nama kada pravimo bu*alu od sebe.

Oni nikad ne povrede naša osećanja niti se zbog njih osećamo manje vrednim, već nas podižu i pokazuju nam stvari o nama koje nas čine posebnim pa čak i prelepim.

Kada su oni u blizini, nema nikad pritiska, zavisti ili takmičenja, već samo tiha smirenost.

Možemo biti ono što jesmo i ne brinuti o tome šta će oni misliti o nama jer nas vole zbog onoga što jesmo.

Stvari koje izgledaju beznačajno većini ljudi kao što je porukica, pesma ili šetnja postaju neprocjenjivo bogatstvo koje se čuvaju u srcima na sigurnom do kraja veka.

Sećanja o našem detinjstvu se vraćaju i osećamo da su tako jasna da nam se čini kako smo ponovo mladi.

Boje izgledaju svetlije i sjajnije.

Iako nije bio česta pojava ili ga uopšte nije bilo, smeh postaje kao deo svakodnevnog života.

Jedan ili dva telefonska poziva tokom dana pomažu nam da preguramo radni dan i uvek nam vrate osmeh na lice.

U njihovom prisustvu ne osećamo potrebu za neprekidnom pričom, već se osećamo zadovoljnim što su u blizini.

Stvari koje nas nikad pre nisu zanimale postaju fascinantne jer znamo da su toliko važne toj osobi koja nam je posebna.

Mislimo o toj osobi u svakoj prilici i u svemu što radimo.

Prisećamo ih se uz proste stvari kao što su bledo plavo nebo, nežan vetar, pa čak i olujni oblak na horizontu.

Otvaramo srce svoje iako znamo da jednog dana može biti slomljeno i u otvaranju srca doživljavamo ljubav i zadovoljstvo koje nikad nismo mislili da je moguće.

Uviđamo da je ranjivost jedini način da svom srcu omogućimo da oseti pravi pritisak koji je toliko stvaran da nas plaši.

Pronalazimo snagu u spoznaji da imamo pravog prijatelja i vjrovatno srodnu dušu koja će nam ostati verna do kraja.

Život nam izgleda potpuno drugačiji, uzbudljiviji i vrijedniji življenja.

Naša jedina nada i sigurnost je u uverenju da su oni deo našeg života.

Ko vara druge, PRVO vara sebe samog!

Na prevaru u vezi ili braku možemo gledati iz različitih uglova. Jedan od njih je sagledavanje prevare iz ugla moralno-vrednosnih orijentacija. Pošto prevara uključuje neiskrenost, laganje i povredu osećanja partnera, možemo se pitati da li je prevara moralni čin.

Mislim da bi takva diskusija dovela do brojnih neslaganja i što je još važnije do relativizovanja prevare.

- Koje osobe su sklone prevari/prevarama?

- Šta je to što neke ljude najčešće motiviše na prevaru?

- Da li se isplati varati?

Pod prevarom svi znamo se obično smatra postojanje paralelne, tajne veze sa drugom osobom dok je osoba koja vara u isto vreme u vezi ili braku. Dakle o prevari možemo govoriti samo kada je osoba koja vara već u nekoj vezi u kojoj se moralno, usmeno i/ili pravno obavezala na vernost. Sve drugo se ne može smatrati prevarom već promenama seksualnog partnera ili promiskuitetnim ponašanjem. Neki ljudi su skloni da prave razliku između prevare koja je motivisana čisto seksualnim motivima od prevare koja je motivisana zaljubljivanjem u drugu osobu. U samoj osnovi prevare, suštinski nema razlike između ove dve vrste motiva iako to možda tako izgleda na prvi pogled...

Najčešći motivi koji ljude motivišu na prevaru su:

* Hronično nezadovoljstvo i svađe u vezi ili braku *
  Nerešavanje konflikata dovodi postepeno do gomilanja nezadovoljstva, ljutnje, javljanja čestih svađa, a kasnije i do međusobnog prezira i distanciranja. Sve to vodi blokadi ljubavi i pozitivnih osećanja prema partneru koji se sada posmatra samo kroz prizmu besa i kriticizma. Hroničan osećaj nezadovoljstva i neprihvatanja od strane partnera motiviše osobu da potraži pažnju i prihvatanje na nekoj drugoj strani kako bi se ponovo osetila prihvaćeno i voljeno. Kroz prevaru osoba pokušava da kompenzuje svoje narušeno samopoštovanje i pozitivnu sliku o sebi kao nekome ko vredi.

* Strah da se ostane sam * 
  Neke osobe ostaju dugo u vezama ili brakovima u kojima nisu zadovoljni i gde je strast i ljubav odavno prestala da postoji. Razlog tome je eksplicitan ili implicitan strah da se bude sam. Neke osobe naprosto misle da samoću ne mogu da tolerišu, da je usameljenost užasna i neizdrživa, pa birajući između dva zla prave kompromis – ostaju u vezi sa osobom koju ne vole, a imaju avanture sa strane kako bi porekli svoj strah i potvrdili svoje narušeno samopoštovanje. I ovde je reč o nesigurnosti u sebe i negativnom samovrednovanju. Takav tip osoba se plaši samoće jer veruje da neće lako naći novog partnera jer nije dovoljno atraktivna i/ili zanimljiva. Postoje i osobe koje misle da ako ostanu same da ih to čini jadnim i da će ih drugi ljudi sažaljevati. I ovde se radi o nesigurnosti koja se projektuje na stav okoline...

* Nesigurnost u sebe koja se želi kompenzovati samodokazivanjem * 
  Osobe koje su duboko nesigurne u sebe i koje imaju difuzan identitet (na primer sumnjaju u svoju muškost i sl.) nastoje da kroz osvajanje i menjanje seksualnih partnera kompenzuju snažan i dubokoukorenjen osećaj neadekvatnosti. Potraga za novim avanturama može poprimiti prisilni karakter, jer ako osoba prestane da upražnjava ovaj vid ponašanja može se javiti osećaj anksiznosti povodom procene sopstvene manje vrednosti. Ove osobe su sklone da idealizuju svoje partnere, tragajući za perfektnom osobom koja će im se diviti i u potpunosti ih prihvatiti. Problem je u tome što ova vrsta idealizacije ne može da traje dugo, pa kada dobiju divljenje i prihvatanja, brzo se ohlade i te osobe im postanu dosadne, nezanimljive i manje vredne. Zbog toga se odmah upuštaju u traganje za novom avanturom i novim izazovima. Glad za samodokazivanjem (u čijoj osonovi je poricanje osećanja vlastite neadekvatnosti) je bezgranična, to je prosto rupa bez dna.

* Način da se indirektan način osveti partneru za njegova/njena loša ponašanja * 
  Pasivne i pasivno-agresivne osobe koje ne umeju da na direktan i otvoren način izraze svoje nezadovoljstvo i suprotstave se maltretiranju, posesivnosti, kontroli i uvredama od strane partnera sklone su da se osvete partneru tako što će ga/je prevariti. Dok je prethodna strategija uglavnom muška ova je uglavnom karakteristična za žene. Problem sa ovom vrstom ponašanja je u tome što prevara ne dovodi do redukcije ljutnje na partnera, ne popravlja dugoročno narušeno samopouzdanje i ne pruža osobi nova iskustva i veštine kako da se suprotstavi i zaštiti sebe. Često se u ovim slučajevima može javiti osećaj krivice kada osoba uvidi zašto je počinila prevaru.

* Nemogućnost da se ostvari bilo kakva emocionalna vezanost sa drugom osobom *  
  Predstavlja najteži vid psihopatologije kada je u pitanju prevara. Ovde je reč o narcističkim, psihopatskim osobama koje funkcionišu na nivou poremećaja ličnosti. Ove osobe su egoistične sa slabim kapacitetom za empatiju i ljubav. Ove osobe su sklone površnim vezama, stalnom flertovanju i promiskuitetnom ponašanju. Ova vrsta ponašanja u suštini i ne bi mogla da se nazove prevarom jer ove osobe nisu u stanju da se za nikoga vežu, pa samim tim postavlja se pitanje koga one varaju.

Dakle, osobe koje varaju svoje partnere su osobe koje su nesigurne u sebe, osobe koje slabo tolerišu frustraciju, osobe koje se jako plaše razdvajanja, osobe koje ne umeju da na otvoren način izraze svoje stavove, želje i nezadovoljstvo i na kraju osobe koje su nesposobne za bilo koju vrstu vezivanja. Reč je o različitim tipovima ličnosti.

Na kraju se može postaviti smisleno pitanje: "da li se isplati varati?" Ili preciznije formulisano: "ako varamo partnera, koga MI zapravo varamo, sebe ili drugog?"

Prevara je pre svaga neiskrenost prema sebi. Osoba koja vara zavarava sebe jer nije u stanju da se suoči sa bolnim istinama – sopstvenim osećanjem manje vrednosti i neadekvatnosti, strahom od vezivanja ili razdvajanja, nedostatkom veština da se rešavaju konflikti u vezi ili braku itd. Umesto varanja i traženja izlaza u paralelnim vezama, avanturama ili flertu. Konstruktivni (ali teži) način jeste suočavanje sa vlastitim problemima i njihovo rešavanje. Prevara je poricanje problema, a poricanje ne vodi nikada do rešenja. Možemo se zapitati: "da li prevarama razrešavamo strahove i osećaj manje vrednosti ili prevazilatimo konflikte u vezi ili braku?" Odgovor je jasan: NE!

Prevara predstavlja isključivo trenutno olakšanje, privremeno bekstvo od realnosti, prolazno zadovoljstvo, a ne rešavanje problema. Prevara STVARA probleme...