Real, TRUE Love...

Real, TRUE love is the ONE that kills all the old love, all the memories from the past.

When I met him, at first sight, I felt - he's the one.
Look in his eyes was so deep that I felt something strong...
I did not want to tell him...
Why?
Many people, from my past were superficial, the most of - men.
They are in my past because of that.
I do not need them in my life. They do not exist for me anymore.

After several days of togetherness I read ALL about him, from his eyes, from his hugs...
He did not have to tell me anything.

Now he does not hide his view and everything he says to me, but sometimes it happens that he does not want to speak, because he thinks he will tires me with his problems - so I ask him and I hug him.

TRUE  love at the first sight does not exist, although there is a connection, the secret of relationship between man and woman which connect them and leads to TRUE love.

Every passing day with him is more interesting than the last.
Kisses from each of its bloom.
I see myself in his eyes and I see our future forever...

If you are alone - do not look for love. It will encounter when you least expect it.
If you are in love - treasure every moment with person next to you.

Truth is that we feel the real value of what we had just when we lose it...Sense opens our eyes. We see everything clearly.

So...respect that you have by your side.

 **Love**
**Amore**
 **Amor**
 ♥♥♥♥♥♥♥♥



 

♥*****♥For Someone Special♥*****♥

A tender light caresses my hair, spring brings to us the most beautiful loving days...

What happened yesterday, what tomorrow will bring, we DO NOT care because we are together.
So...
Let's take the most beautiful colours, colours of spring and paint with boundless and veritable love ALL our days of togetherness.

....'Cause you and I, we've born just for us :-)
@->---

Ko sam JA

Ponekad se uvučem u odaje svoje duše i razmišljam duboko, duboko...
Tada isključim sva čula i blagoslovena sam time što sam zdrava!
Drugo ime mi je Dobrota. Drago mi je što sam takva. Ne menjam se!

Ruke su mi skoro uvek tople. Pogled ponekad oštar, ali takav je upućen SAMO onima koji to i zasluže.
Kada se pozdravljam sa nekim, verovatno prvo što i primete su: toplina, srdačnost, mio pogled, iskrenost iz očiju.
Svakako, utisak nakon upoznavanja ume da me zavara. Može i da potraje jer ako jaka ljubav prevlada nakon poznanstva, razum nestaje, ali ispliva na površinu kad-tad. Gde ljubav postoji - tu nema mesta razumu. Razum, ljubav - totalne suprotnosti.

Mnogi koji me poznaju, zapravo me uopšte ne znaju. Otvaram se samo retkima. Bili to pogrešni ili pravi ljudi, nije bitno, JA sam ih izabrala!
Pojedini su pokušali na taj način da manipulišu samnom. Nisu uspeli. Te sam oterala sama ili su sami i otišli jer su uvideli sa kakvom osobom imaju posla i kakve su posledice njihovog ponašanja.

Strah je bio u meni samo kad sam bila mlađa. Tada sam se najviše plašila neispunjenog obećanja meni drage osobe, smrti. Sada se ničeg, nikog ne plašim. Zašto bih?
Osobe koje se plaše nečega, razmišljaju i o tome, a time to i privlače. One koje stalno strahuju od nečega - obole.
Primer:
Pas laje na Vas. Ako mu pokažete da ga se plašite, osetiće to i bićete mu meta za napad. Ako ne - prestaće ili će dalje lajati, ali Vas neće napasti.

UVEK govorim ono što mislim. Zašto? Ne volim laž niti da vrtim ljude oko malog prsta. Neka znaju na čemu su. Odmah!
No, većina ljudi prećuti istinu, a znamo da je to isto kao da su izgovorili laž.
Kažeš šta osećaš i imaš mir u duši. Vrlo jednostavno, a prava blagodet.
No, ako se neko ne slaže samnom, a znam da je sklon svađi, ne ulazim u debatu sa tom osobom.
Ima svoje mišljenje, svoj stav. Ja to poštujem. Stoga neka ona poštuje i moje stavove, mišljenja ili joj više ne pridajem važnost. Time mi samo ukazuje da je svađalica, ne zna šta znači imati kompromis, ne zna razumeti i egoistična je.
Ljudi koji su skloni lažima, postaju patološki lažovi i na kraju ni sami ne razlikuju istinu od laži. To je bolest.

Volim da posmatram ljude. Njihove pokrete, način govora, ponašanje itd.
No, nisam samo pasivni posmatrač koji lovi greške i udara recke. I sama ih pravim, ali sama ih ispravljam - UVEK!
Zašto? Kako bih bila bolji čovek.
Ne takmičim se sa drugima. Nikada ni nisam. Gledam na sebe, svoj rad i takmičim se sa samom sobom. Ne zagledam šta se zbiva iza "tuđih vrata". Gledam na SVOJ život i one koji su u njemu, kojima sam DOPUSTILA da budu deo mog života.

Sitnice me raspamećuju. Oduševljavam se kao dete na male, iskrene znake pažnje. Iste, STALNO pružam.
Svima, sa malom razlikom naravno, jer nisam sa svim ljudima u istom odnosu, što je i normalno...Ako sve ljude voliš, ako te svi vole, tu nešto ne štima.

Ja skoro sve okrenem na smeh. Tačnije, na šalu. Pozitivna sam. Naiđe i tuga što je i normalno. Od krvi i mesa sam, no brzo me i prođe jer rešim taj problem koji me muči - odmah! Ako ne uspem da ga rešim jer mi je životom dat kao neuništiv - posmatram ga drugačije i ne pridajem mu važnost više.

Ranije sam bila baš emotivna i neravnodušna gotovo ni na šta. Sada ne.
Često sam i hladna prema nekim ljudima, pojavama zato što ne zaslužuju moje emocije, bespotrebno razbacivanje moje energije.
Radujem se tuđoj sreći kao svojoj.
Zaboli me kada nekog drugog, DOBRU osobu boli. Bukvalno kao da je to samo moja patnja. Tako se osećam.
To je zato što sam iskrena. Da nisam, bila bih bez osećaja, a za mene bi to bilo ravno moždanoj smrti. Vegetirala bih kao biljka.

Kada volim - dajem se potpuno. No, do ljubavi mi mnogo treba. Takođe isto toliko toj osobi da zasluži moju ljubav!
Ali kada se to desi, ne umem polovično da volim. Nikako!
Takođe, da varam voljenu osobu? Nikako!!!
Jednom u životu, davno sam to uradila i MENE je bolelo. Nisam mogla noćima da spavam, da funkcionišem i rekla sam mu. Varanje ne vodi ničemu dobrom. Ko vara, vara prvo SEBE!

Ne znam da koristim. To je za saprofite. Ja sam ipak evoluirala.
Ja sam srećna kada svoju toplinu mogu da prenesem, da izmamim osmeh, i kada mogu da pomognem.

Sve može da mi se pročita u očima jer sam iskrena, pa su oči ogledalo moje duše, mog trenutnog raspoloženja. Nikada pogled ne krijem. Zašto bih? Ne sramim se onoga ko sam i šta sam.

Kao dete sam želela da budem glumica, kao i većina vas žena. Sada?
Glumica NE želim da budem!
No, za to škola više nije ni potrebna. Sve više i više glumaca oko nas. Osetim ih. Odmah udaljim od sebe!
Nepostojani. Dno dna!
Ima toliko mnogo njih koji vešto glume, lažu, varaju, pa tako i svojim očima.
Najbolji primer za to - političari.

I da za završim svoje misli u kratkim crtama ko sam JA, a istovetno i da pozdravim SVE ljude dobroga srca, koji nose čistotu u duši i cene prave vrednosti u životu.
Za vas, uz vas sam bila, jesam, biću uvek tu! Većina to već i zna ;-)
♥

  

Vaspitanje dece

Predstaviću Vam neka svoja mišljenja, stavove o tome kako treba vaspitavati decu...

Dok je dete malo, dok se igra, pratiti čime je najviše zaokupirano, šta ga to najviše interesuje. Takođe i u adoscelenciji, pubertetu, uvideti njegove talente i usmeravati ga ka njima. Da li je to pevanje, gluma, sviranje, pravljenje nekih projekata, crtanje, sport itd. Nebitno. Dakle, usmeriti ga ka tome jer to je dar koji je dobio od Boga. To je možda njegova buduća profesija. NIKADA ga ne sputavati u tome, a ponaročito u pubertetu ga NE usmeravati nekim drugim putem, putem kojim Vi niste krenuli ili jeste ali niste uspeli, pa želite da proživite taj uspeh kroz Vaše dete. Dete je individua, svoja ličnost. Ima Vaše gene, ali ima SVOJ život.

Kada je dete nestašno, tu je batina. Batina je iz raja izašla. Amin! Ukoliko pustite Vaše dete da radi šta god mu padne na pamet, a Vi mu nežno govorite: " Nemoj tako sine" ne da Vas neće poslušati nego Vas neće ni poštovati, a takođe ni druge ljude. Neće znati da sagleda realno od nerealnog. Šta je dobro, a šta nije.
Takođe, kako sam u prethodnom postu navela, prevelika strogoća takođe NIKAKO nije dobra po dete.
I tu su katastrofalne posledice!

Strogo paziti šta se priča u prisustvu deteta. Dete sve čuje, oseti.
Svađa? Ako mora - van kuće neka bude.
Zbog svih tih svađa, dete najviše pati.
Bolje kvalitetan razvod nego loš brak...

Najproblematičnije doba - pubertet.
Tada uvek trebate otvoreno razgovarati sa svojim detetom.UVEK!
Ako se nešto loše dogodi, a imate prijateljski odnos sa Vašim detetom (koga SAMI stvarate ili ne, kroz Vaše postupke prema njemu) otvoreno će Vam reći šta je loše uradilo. Smireno se postavite prema tome, dajte mu savet, i dajte mu do znanja da UVEK može i TREBA Vama da se obrati kad god zapadne u neku nepriliku ili ga nešto, neko povredi.
Deca u tom periodu su u svojim mislima, drma ih pubertet. Neki su skloniji problemima, neki ne, ali svakako često mnoga zapadnu u loša društva. Tada pomno pratiti šta rade, pričati sa njima prijateljski.
NIKAKO se postavljati kao inspektor.
Razumeti ih.

Živimo teškim u vremenima gde vrlo malo vremena imamo za ono najbitnije - za porodicu.
Ipak, ona nam je najpreča...
Odvojiti SVAKI dan za svoje dete.
Pružati mu ljubav SVAKI DAN.
Ne pružati ljubav deci SAMO putem materijalnih stvari, već im posvećivati potpunu pažnju.
Dete, ma koliko godina imalo oseti kada je voljeno, a kada nije.

Takođe, vrlo bitno! Ne udovoljavati svim prohtevima dece. Naučiti ih strpljenju. Da to nešto, npr. igračku  treba i da zasluže.
Pokazati im koliko je teško zaraditi novac i učiti ih od malena da umeju da cene i poštuju novac.
To se ponajviše odnosi kod dece nekih imućnih roditelja koji dosta greše, pa sve im na tacnu daju.
Deca prolaze razrede sa svim peticama, a nula znanja, pa tako i na fax-u.
To dete će naslediti bogatsvto, a možda i ne.
Svakako, sa tim novcem ne može dugo živeti.
Da se zaposli preko veze?
I to će kratko trajati, jer ne ume da vodi, da radi. Nema znanje.

To su moje misli, moji stavovi.

Svaki roditelj zna šta je najbolje za njegovo dete, pa neka ga tako i vaspitava.

Ja - nepokolebljiva osoba

Nikad nisam bezvoljna, nervozna ili izritirana kada mi je povređeno jedno od pet čula.
Moj pogled je miran i staložen čak i kada me susretne tuđ, oštar i prodoran.
Iznenadna neprijatnost ili događaj jedva da utiču na mene.
Neprijatna buka, zvonjava, saobraćaj, rad nekog predmeta kod mene ne izazivaju nikakvo uzbuđenje.
Izbegavam svaki suvišan trošak energije, svako nerviranje, a moja me mentalna ravnoteža obilato nagrađuje.
Ništa me ne može potresti. Nikakav strašan prizor, nikakav strah.
Mirno posmatram tragičnu scenu.
Opasnost je izazov za moje sposobnosti.
U prisustvu opasnosti samo mislim kako da se odbranim i pomognem onima kojima je pomoć neophodna.

Treba težiti osobama kod kojih su hladnokrvnost, hrabrost, staloženost već proverene i potvrđene osobine.
Predstava neustrašivosti ima isceliteljsku moć.

Dete vaspitano pod režimom straha, pretnji i kazni, čvrsto je ubeđeno da nikada neće uspeti da pobegne osrednjosti. Celog života će oklevati zahvaljujući tome što su njegovi nervi dugo vremena držani u okovima, gubeći sposobnost da se opuste, potpuno odmore i uspostave ravnotežu.
Posledice takvog vaspitanja su fatalne.
Dirvil: "Osoba sklona brigama zamišlja niz situacija koje se neće ni stići dogoditi koliko ih je"

Sugestija hrabrosti podstiče odvažnost. Pravilno, smelo i odlučno razmišljam. Slobodno sledim sopstveno nadahnuće i angažujem se na putu ličnog napora, žrtvujem realnim teškoćama i svu mentalnu snagu, probleme napadam odmah ne obazirući se na određene konvencije i običaje.

Pozitivnim mislima se ne osvrćem na zlobne i sumnjive primedbe drugih. Ne dozvoljavam da mi navuku masku osobe kakvom bi oni želeli da budem.

Zakon privlačenja

Sličnosti se privlače!
Svako od nas je magnet koji sve privlači u svoj život i dobro i loše.
Privlačimo frekvencijom svojih misli, svojih osećanja i uverenja stvari koje su slične frekvencije.
Zato je dobro da postanemo svesni svojih misli, ako već nismo. Da pažljivo biramo svoje misli.
U tome nam pomažu naše emocije i mi ustvari treba da budemo svesniji kako se osećamo.
Emocije koje imamo su te koje treba da nam pomognu u odabiru misli. Emocije nam govore da li smo na dobrom putu u kreiranju svog života.
Kada osećamo krivicu, bes, ljutnju, frustraciju, očaj i strah jasno nam je da se loše osećamo, da je u pitanju negativan doživljaj. Emitujemo loše frekfencije i privlačimo iste takve. Jedan loš događaj u našem životu može da izazove lavinu drugih - ako ne znamo da se zaustavimo. Insistiranje na tim emocijama, ostajanje dugo u njima, ne donosi nam ništa dobro.
Vera u dobro i u ljubav je ono što nas spašava u teškim vremenima, čak i kada oko sebe ne vidimo ništa dobro.
Zakon privlačenja kaže da su negativna osećanja putokaz da treba da promenimo misli. Promenom misli, malo po malo, menjaju se i osećanja, a time i vrsta energije koju privlačimo. Svesno, iznutra, radimo na tome da se bolje osećamo umesto da zavisimo od spoljašnjih okolnosti.
Pozitivne emocije, kao što su: oduševljenje, nada, radost, ljubav, dobrota, strast, živahnost i osećaj slobode nam govore da se dobro osećamo u svojoj koži. To je zato što to jeste naša prava priroda.
Emitovanjem dobrih frekvencija sve više ćemo i privlačiti iste takve.
Svi mi imamo i dobre i loše trenutke u životu, ali ako smo hronično nezadovoljni znači da se previše zadržavamo na negativnim stvarima, a premalo na pozitivnim.
Naučiti biti miran i skrenuti pažnju sa onoga što se ne želi i sa svega što se oseća prema tome.
Pokloniti pažnju, svesno, onome što želimo da doživimo.
Naš unutrašnji glas mora da prevlada spoljašnji. Jer, SADA je jedino vreme kada možemo da se osećamo dobro, bez obzira na sve, a koje će nam doneti ono što želimo sutra.
Ono što danas jeste, imamo i osećamo je ono što smo bili juče, zato danas budimo ono što želimo sutra da budemo, imamo i osećamo.
Ako znamo svoj potencijal da se osećamo dobro, nećemo ni od koga drugog tražiti da se osećamo dobro. Oslobodićemo se želje da kontrolišemo svet, jer znamo da smo mi jedini koji stvaramo svoju stvarnost. Dakle, odlučnost o tome šta želimo.
Vera da to možemo imati.
Vera da to zaslužujemo.
Vera da je TO moguće.

Pesma nepoznatom

Fizički daleko si,
ali u mome srcu, mojim mislima,
stalno prisutan si

Osećam te u sebi,
tako duboko,
tako čvrsto,
da ni meni ovo osećanje
tako strasno,
tako milo - nije jasno

Potreban je dodir za to,
a mi ga imali nismo,
mada duhovno povezani,
kao i da jesmo

Koliko samo želim da si tu,
da me grilš,
da me čuvaš,
da te volim,
da svi ti osećaji ne nestanu već ojačaju,
da se od tebe nikada ne odvojim

Koliko mi je drago,
toliko i boli,
jer ne želim nikom da se dam,
sebe čuvam, cekajuci i taj dan

Kada ću te na ulici života sresti
i uveriti se da me zaslužuješ,
da ne varaš, da si ti TAJ u potpunosti!

Napisano: 14.01.2007.